esc
1. Mojsijeva 3 Sveto Pismo ili Biblija
A deep garden at the cool of the day, long evening shadows lying between the trees.

1. Mojsijeva 3

Sveto Pismo ili Biblija · 24 verses · Three questions, and no answer that helps

Prvi greh, prokletstvo i prvo obricanje.

  1. 1 Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?
  2. 2 A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;
  3. 3 samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.
  4. 4 A zmija reče ženi: Nećete vi umreti;
  5. 5 nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.
  6. 6 I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.
  7. 7 Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.
  8. 8 I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.
  9. 9 A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si?
  10. 10 A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.
  11. 11 A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?
  12. 12 A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
  13. 13 A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.
  14. 14 Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.
  15. 15 I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.
  16. 16 A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.
  17. 17 Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka;
  18. 18 Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;
  19. 19 Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.
  20. 20 I Adam nadede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima živima.
  21. 21 I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.
  22. 22 I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.
  23. 23 I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet;
  24. 24 i izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.

Served exactly as published. Public domain.

Understand this verse

Read aloud

Read aloud in another edition

One voice reads for now, and it reads the World English Bible Classic. This chapter is recorded there; this edition is not.

Read this chapter in that edition

Explained

Understand this chapter

A serpent questions what God said, the woman and the man eat, and they hide. God asks three questions, hears three answers, and speaks to each of the three in turn. Then they are sent out of the garden.

Read the explanation

In other languages