esc
Luka 19 Sveto Pismo ili Biblija
A broad old tree with low spreading branches standing alone beside a dusty road.

Luka 19

Sveto Pismo ili Biblija · 48 verses · Up a tree, and down again

Zakhej. Priča o kesama srebra koje je gospodar poverio slugama. Isusov ulazak u Jerusalim. Isus plače nad Jerusalimom i čisti Hram.

  1. 1 I kad uđe u Jerihon i prolažaše kroza nj,
  2. 2 i gle, čovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinički, i beše bogat,
  3. 3 i iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;
  4. 4 i potrčavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proći.
  5. 5 I kad dođe Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reče mu: Zakheju! Siđi brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.
  6. 6 I siđe brzo; i primi Ga radujući se.
  7. 7 I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreći da grešnom čoveku dođe u kuću.
  8. 8 A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daću siromasima, i ako sam koga zaneo vratiću onoliko četvoro.
  9. 9 A Isus mu reče: Danas dođe spasenje kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
  10. 10 Jer je Sin čovečiji došao da nađe i spase šta je izgubljeno.
  11. 11 A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije.
  12. 12 Reče dakle: Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
  13. 13 Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim.
  14. 14 I građani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.
  15. 15 I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.
  16. 16 Tada dođe prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.
  17. 17 I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.
  18. 18 I dođe drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.
  19. 19 A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.
  20. 20 I treći dođe govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao.
  21. 21 Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.
  22. 22 A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao:
  23. 23 Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?
  24. 24 I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.
  25. 25 I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.
  26. 26 A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima.
  27. 27 A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
  28. 28 I kazavši ovo pođe napred, i iđaše gore u Jerusalim.
  29. 29 I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih.
  30. 30 Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad uđete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.
  31. 31 I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.
  32. 32 A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza.
  33. 33 A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?
  34. 34 A oni rekoše: Ono Gospodu treba.
  35. 35 I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
  36. 36 A kad iđaše, prostirahu haljine svoje po putu.
  37. 37 A kad se približi već da siđe s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva čudesa što su videli,
  38. 38 govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
  39. 39 I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim.
  40. 40 I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.
  41. 41 I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
  42. 42 govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.
  43. 43 Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;
  44. 44 i razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohođen.
  45. 45 I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,
  46. 46 govoreći im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
  47. 47 I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.
  48. 48 I ne nalažahu šta bi Mu učinili; jer sav narod iđaše za Njim, i slušahu Ga.

Served exactly as published. Public domain.

Understand this verse

Read aloud

Read aloud in another edition

One voice reads for now, and it reads the World English Bible Classic. This chapter is recorded there; this edition is not.

Read this chapter in that edition

Explained

Understand this chapter

A short, rich, unpopular tax official climbs a tree to see over a crowd and ends up with Jesus in his house that evening. Then a parable about money left with servants while a man goes away to be made king. Then the last stretch of the journey ends: he rides into Jerusalem while people spread their cloaks on the road, stops on the way down the Mount of Olives to weep over the city, and goes into the temple and throws out the traders.

Read the explanation

In other languages