esc
Luka 2 Sveto Pismo ili Biblija
A rough stone feeding trough worn smooth on the inside, standing on a floor of packed earth strewn with dry straw.

Luka 2

Sveto Pismo ili Biblija · 52 verses · Registered, and laid in a trough

Hristovo rođenje, obrezanje i donošenje u Hram. Simeun i Ana. Dvanaestogodišnji Isus u Hramu. Njegovo detinjstvo u Nazaretu.

  1. 1 U to vreme pak iziđe zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet.
  2. 2 Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.
  3. 3 I pođoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.
  4. 4 Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,
  5. 5 da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.
  6. 6 I kad onamo behu, dođe vreme da ona rodi.
  7. 7 I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.
  8. 8 I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.
  9. 9 I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.
  10. 10 I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.
  11. 11 Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.
  12. 12 I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.
  13. 13 I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:
  14. 14 Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.
  15. 15 I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.
  16. 16 I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.
  17. 17 A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.
  18. 18 I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.
  19. 19 A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.
  20. 20 I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano.
  21. 21 I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.
  22. 22 I kad dođe vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,
  23. 23 (kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)
  24. 24 i da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.
  25. 25 I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.
  26. 26 I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.
  27. 27 I kaza mu Duh te dođe u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,
  28. 28 i on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:
  29. 29 Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj;
  30. 30 Jer videše oči moje spasenje Tvoje,
  31. 31 Koje si ugotovio pred licem svih naroda,
  32. 32 Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.
  33. 33 I Josif i mati Njegova čuđahu se tome što se govoraše za Njega.
  34. 34 I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti
  35. 35 (a i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.
  36. 36 I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,
  37. 37 i udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama.
  38. 38 I ona u taj čas dođe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.
  39. 39 I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.
  40. 40 A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.
  41. 41 I roditelji Njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.
  42. 42 I kad Mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po običaju praznika;
  43. 43 i kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;
  44. 44 nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.
  45. 45 I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.
  46. 46 I posle tri dana nađoše Ga u crkvi gde sedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih,
  47. 47 i svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.
  48. 48 I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.
  49. 49 I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?
  50. 50 I oni ne razumeše reči što im reče.
  51. 51 I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.
  52. 52 I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.

Served exactly as published. Public domain.

Understand this verse

Read aloud

Read aloud in another edition

One voice reads for now, and it reads the World English Bible Classic. This chapter is recorded there; this edition is not.

Read this chapter in that edition

Explained

Understand this chapter

A registration ordered from Rome moves a family from Nazareth to Bethlehem, and the child is born there and laid in a feeding trough. Shepherds in the fields are told first. Eight days later he is named, and forty days later his parents bring him to the temple, where two old people who have been waiting recognise him. The chapter ends twelve years later, with the boy left behind in Jerusalem and found asking questions.

Read the explanation

In other languages