esc
Jovan 12 Sveto Pismo ili Biblija
Dark tilled earth with one shallow furrow running through it and loose grains of wheat lying in the soil.

Jovan 12

Sveto Pismo ili Biblija · 50 verses · Perfume, palms, and a decision

Isusovo pomazanje u Vitaniji. Ulazak u Jerusalim. O Njegovoj smrti. Glas s Neba. Neverovanje Jevreja.

  1. 1 A Isus pre pashe na šest dana dođe u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.
  2. 2 Onde Mu, pak, zgotoviše večeru, i Marta služaše, a i Lazar seđaše s njim za trpezom;
  3. 3 a Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.
  4. 4 Onda reče jedan od učenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:
  5. 5 Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?
  6. 6 A ovo ne reče što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovčežić, i nošaše što se metaše u nj.
  7. 7 A Isus reče: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;
  8. 8 jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.
  9. 9 Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dođoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.
  10. 10 A glavari sveštenički dogovoriše se da i Lazara ubiju;
  11. 11 jer mnogi njega radi iđahu iz Judeje i verovahu Isusa.
  12. 12 A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim
  13. 13 uzeše grane od finika i iziđoše Mu na susret, i vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.
  14. 14 A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:
  15. 15 Ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu.
  16. 16 Ali ovo učenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu učiniše.
  17. 17 A narod svedočaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.
  18. 18 Zato Ga i srete narod, jer čuše da On učini ovo čudo.
  19. 19 A fariseji govorahu među sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.
  20. 20 A behu neki Grci koji behu došli na praznik da se mole Bogu.
  21. 21 Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreći: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.
  22. 22 Dođe Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.
  23. 23 A Isus odgovori im govoreći: Dođe čas da se proslavi Sin čovečiji.
  24. 24 Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;
  25. 25 koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni.
  26. 26 Ko meni služi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni služi onog će poštovati Otac moj.
  27. 27 Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče! Sačuvaj me od ovog časa; ali za to dođoh na čas ovaj.
  28. 28 Oče! Proslavi ime svoje! Tada glas dođe s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti.
  29. 29 A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Anđeo mu govori.
  30. 30 Isus odgovori i reče: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.
  31. 31 Sad je sud ovom svetu; sad će biti isteran knez ovog sveta napolje.
  32. 32 I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.
  33. 33 A ovo govoraše da pokaže kakvom će smrti umreti.
  34. 34 Narod Mu odgovori: Mi čusmo iz zakona da će Hristos ostati vavek; kako ti govoriš da se sinu čovečijem valja podignuti? Ko je taj sin čovečiji?
  35. 35 A Isus im reče: Još je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.
  36. 36 Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih.
  37. 37 Ako je i činio tolika čudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;
  38. 38 da se zbude reč Isaije proroka koji reče: Gospode! Ko verova govorenju našem? I ruka Gospodnja kome se otkri?
  39. 39 Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija:
  40. 40 Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
  41. 41 Ovo reče Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.
  42. 42 Ali opet i od knezova mnogi Ga verovaše; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;
  43. 43 jer im većma omile slava ljudska nego slava Božija.
  44. 44 A Isus povika i reče: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;
  45. 45 i ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.
  46. 46 Ja dođoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.
  47. 47 I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi; jer ja ne dođoh da sudim svetu, nego da spasem svet.
  48. 48 Koji se odreče mene, i ne prima reči moje, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan;
  49. 49 jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti.
  50. 50 I znam da je zapovest Njegova život večni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče Otac.

Served exactly as published. Public domain.

Understand this verse

Read aloud

Read aloud in another edition

One voice reads for now, and it reads the World English Bible Classic. This chapter is recorded there; this edition is not.

Read this chapter in that edition

Explained

Understand this chapter

Six days before Passover, Mary pours a jar of expensive perfume over Jesus' feet and Judas objects to the waste. The next day a crowd meets him at Jerusalem with palm branches. Some Greeks ask to see him, and instead of meeting them he starts talking about a grain of wheat that has to die. A voice comes from the sky, which some hear as thunder. Then he hides, and the chapter ends with him calling out one last time in public.

Read the explanation

In other languages