Jezekilj 4

Sveto Pismo ili Biblija · 17 verses

Pretstavljanje opsade Jerusalima.

1 A ti, sine čovečji, uzmi opeku, i metni je preda se, i izreži na njoj grad Jerusalim.
2 I postavi oko njega opsadu, i načini kule prema njemu, i iskopaj oko njega opkop, i postavi vojsku oko njega, i namesti ubojne sprave oko njega.
3 Po tom uzmi tavicu gvozdenu, i metni je kao gvozden zid između sebe i grada, i okreni lice svoje suprot njemu, i on će se opsesti, i ti ćeš ga opsesti. To će biti znak domu Izrailjevom.
4 Potom lezi na levu stranu svoju, i metni na nju bezakonje doma Izrailjevog; koliko dana uzležiš na njoj toliko ćeš nositi njihovo bezakonje.
5 A ja ti dajem godine bezakonja njihova brojem dana, trista i devedeset dana, i toliko ćeš nositi bezakonje doma Izrailjevog.
6 A kad ih navršiš, onda lezi na desnu stranu svoju, i nosi bezakonje doma Judinog četrdeset dana; po jedan dan dajem ti za godinu.
7 I okreni lice svoje prema opkoljenom Jerusalimu zagalivši mišicu svoju, i prorokuj protiv njega.
8 I evo, vezaću te uzicama da se ne prevrneš s jedne strane na drugu dokle ne navršiš dane opsade tvoje.
9 I uzmi pšenice i ječma i boba i leća i prosa i krupnika, i saspi sve u jedan sud, i načini od toga sebi hleba prema broju dana u koje ćeš ležati na svojoj strani, tri stotine i devedeset dana ješćeš ga.
10 I jela tvog što ćeš jesti neka bude merom dvadeset sikala na dan; na rokove jedi ga.
11 I vodu pij merom, po šestinu ina, pij na rokove.
12 A hleb presan ječmen jedi, ispekavši ga na kalu čovečjem na njihove oči.
13 I reče Gospod: Tako će jesti sinovi Izrailjevi hleb svoj nečist među narodima u koje ću ih razagnati.
14 Tada rekoh: Ah Gospode Gospode, gle, duša se moja nije oskvrnila, jer od detinjstva svog do sada nisam jeo mrcinoga ni šta bi zverka razdrla, niti je ušlo u usta moja meso nečisto.
15 A On mi reče: Vidi, dajem ti goveđu balegu mesto čovečjeg kala, da na njoj ispečeš sebi hleb.
16 Zatim reče mi: Sine čovečji, evo ja ću slomiti potporu u hlebu u Jerusalimu, te će jesti hleb na meru i u brizi, i vodu će piti na meru i u čudu.
17 Jer će im nestati hleba i vode da će se čuditi među sobom i sasušiće se od bezakonja svog.