esc
Jeremija 10 Sveto Pismo ili Biblija

Jeremija 10

Sveto Pismo ili Biblija · 25 verses

Idole i idolopoklonike živi će Bog upropastiti, a svoj će narod kazniti s merom.

  1. 1 Slušajte reč koju vam govori Gospod, dome Izrailjev.
  2. 2 Ovako veli Gospod: Ne učite se putu kojim idu narodi, i od znaka nebeskih ne plašite se, jer se od njih plaše narodi.
  3. 3 Jer su uredbe u naroda taština, jer seku drvo u šumi, delo ruku umetničkih sekirom;
  4. 4 Srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinima i čekićima utvrđuju ga da se ne pomiče;
  5. 5 Stoje pravo kao palme, ne govore; treba ih nositi, jer ne mogu ići; ne boj ih se, jer ne mogu zla učiniti, a ne mogu ni dobra učiniti.
  6. 6 Niko nije kao Ti, Gospode; velik si i veliko je ime Tvoje u sili.
  7. 7 Ko se ne bi Tebe bojao, care nad narodima! Jer Tebi to pripada; jer među svim mudracima u naroda i u svim carstvima njihovim nema takvog kakav si Ti.
  8. 8 Nego su svi ludi i bezumni, drvo je nauka o taštini.
  9. 9 Srebro kovano donosi se iz Tarsisa i zlato iz Ufaza, delo umetničko i ruku zlatarskih, odelo im je od porfire i skerleta, sve je delo umetničko.
  10. 10 A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni, od Njegove srdnje trese se zemlja, i gnev Njegov ne mogu podneti narodi.
  11. 11 Ovako im recite: Bogovi, koji nisu načinili nebo ni zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba.
  12. 12 On je načinio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrošću svojom, i razumom svojim razastro nebesa;
  13. 13 On kad pusti glas svoj, buče vode na nebesima, podiže paru s krajeva zemaljskih, pušta munje s daždem, i izvodi vetar iz staja njegovih.
  14. 14 Svaki čovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim, jer su laž liveni likovi njegovi, i nema duha u njima.
  15. 15 Taština su, delo prevarno; kad ih pohodim, poginuće.
  16. 16 Nije takav deo Jakovljev, jer je Tvorac svemu, i Izrailj Mu je nasledstvo, ime Mu je Gospod nad vojskama.
  17. 17 Pokupi iz zemlje trg svoj ti, koja sediš u gradu.
  18. 18 Jer ovako veli Gospod: Gle, ja ću izbaciti kao praćom stanovnike ove zemlje, i pritesniću ih da osete.
  19. 19 Teško meni od muke moje, reći će; ljuta je rana moja; a ja rekoh: To je bol, treba da ga podnosim.
  20. 20 Moj je šator opustošen i sva uža moja pokidana, sinovi moji otidoše od mene i nema ih, nema više nikoga da razapne šator moj i digne zavese moje.
  21. 21 Jer pastiri postaše bezumni i Gospoda ne tražiše; zato ne biše srećni, i sve se stado njihovo rasprša.
  22. 22 Gle, ide glas i vreva velika iz severne zemlje da obrati gradove Judine u pustoš, u stan zmajevski.
  23. 23 Znam, Gospode, da put čovečji nije u njegovoj vlasti niti je čoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim.
  24. 24 Karaj me, Gospode, ali s merom, ne u gnevu svom, da me ne bi zatro.
  25. 25 Izlij gnev svoj na narode koji Te ne poznaju, i na plemena koja ne prizivaju ime Tvoje, jer proždreše Jakova, proždreše ga da ga nema, i naselje njegovo opusteše.

Served exactly as published. Public domain.

Read aloud

Read aloud in another edition

One voice reads for now, and it reads the World English Bible Classic. This chapter is recorded there; this edition is not.

Read this chapter in that edition

In other languages