esc
Dela apostolska 8 Sveto Pismo ili Biblija

Dela apostolska 8

Sveto Pismo ili Biblija · 40 verses

Savle goni hrišćane. Filip propoveda u Samariji. Simon vračar. Obraćanje caričinog blagajnika iz Etiopije.

  1. 1 Savle pak beše pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejaše po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola.
  2. 2 A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plač učiniše nad njim.
  3. 3 A Savle dosađivaše crkvi, jer iđaše po kućama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu.
  4. 4 A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajući reč.
  5. 5 A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista.
  6. 6 A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajući i gledajući znake koje činjaše:
  7. 7 Jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše.
  8. 8 I bi velika radost u gradu onom.
  9. 9 A beše jedan čovek, po imenu Simon, koji pre čaraše u gradu i dovođaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko;
  10. 10 na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreći: Ovo je velika sila Božja.
  11. 11 A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena činima udivljavaše.
  12. 12 Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevanđelje o carstvu Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.
  13. 13 Tada i Simon verova, i krstivši se osta kod Filipa; i videći dela i znake velike koji se činjahu divljaše se vrlo.
  14. 14 A kad čuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi reč Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.
  15. 15 Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog;
  16. 16 jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.
  17. 17 Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog.
  18. 18 A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce
  19. 19 govoreći: Dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha Svetog.
  20. 20 A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može dobiti za novce.
  21. 21 Nema tebi dela ni iseta u ovoj reči; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.
  22. 22 Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvog.
  23. 23 Jer te vidim da si u gorkoj žuči i u svezi nepravde.
  24. 24 A Simon odgovarajući reče: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne naiđe na mene ništa od ovog što rekoste.
  25. 25 Tako oni posvedočivši i govorivši reč Gospodnju vratiše se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovediše jevanđelje.
  26. 26 A anđeo Gospodnji reče Filipu govoreći: Ustani i idi u podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.
  27. 27 I ustavši pođe. I gle, čovek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice arapske, što beše nad svim njenim riznicama, koji beše došao u Jerusalim da se moli Bogu,
  28. 28 pa se vraćaše, i sedeći na kolima svojim čitaše proroka Isaiju.
  29. 29 A Duh reče Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima.
  30. 30 A Filip pritrčavši ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: A razumeš li šta čitaš?
  31. 31 A on reče: Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sede s njim.
  32. 32 A mesto iz pisma koje čitaše beše ovo: Kao ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta svojih.
  33. 33 U Njegovom poniženju ukide se sud Njegov. A rod Njegov ko će iskazati? Jer se Njegov život uzima od zemlje.
  34. 34 Onda uškopljenik odgovori Filipu i reče: Molim te, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?
  35. 35 A Filip otvorivši usta svoja, i počevši od pisma ovog, pripovedi mu jevanđelje Isusovo.
  36. 36 Kako iđahu putem dođoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik: Evo vode, šta brani meni da se krstim?
  37. 37 A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.
  38. 38 I zapovedi da stanu kola, i siđoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga.
  39. 39 A kad iziđoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a anđeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik; nego otide putem svojim radujući se.
  40. 40 A Filip se obrete u Azotu; i prolazeći propovedaše jevanđelje svima gradovima, dok ne dođe u Ćesariju.

Served exactly as published. Public domain.

Read aloud

Read aloud in another edition

One voice reads for now, and it reads the World English Bible Classic. This chapter is recorded there; this edition is not.

Read this chapter in that edition

In other languages