esc
Dela apostolska 20 Sveto Pismo ili Biblija

Dela apostolska 20

Sveto Pismo ili Biblija · 38 verses

Pavle putuje u Makedoniju i Grčku, a zatim opet u Malu Aziju. Vraća u život Evtiha. Pavlov rastanak sa starešinama Crkve u Efesu.

  1. 1 A pošto se utiša buna, dozva Pavle učenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i iziđe da ide u Makedoniju.
  2. 2 I prošavši one zemlje, i svetovavši ih mnogim rečima, dođe u Grčku.
  3. 3 Poživevši pak onamo tri meseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad htede da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Makedonije.
  4. 4 I pođe s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije.
  5. 5 Ovi otišavši napred čekahu nas u Troadi.
  6. 6 A mi se odvezosmo posle dana presnih hlebova iz Filibe, i dođosmo k njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.
  7. 7 A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da pođe, i proteže besedu do ponoći.
  8. 8 I behu mnoge sveće gore u sobi gde se bejasmo sabrali.
  9. 9 A seđaše na prozoru jedno momče, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s trećeg poda, i digoše ga mrtva.
  10. 10 A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reče: Ne bunite se, jer je duša njegova u njemu.
  11. 11 Onda iziđe gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.
  12. 12 A momče dovedoše živo, i utešiše se ne malo.
  13. 13 A mi došavši u lađu odvezosmo se u As, i odande htesmo da uzmemo Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteći sam da ide pešice.
  14. 14 A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i dođosmo u Mitilinu.
  15. 15 I odande odvezavši se dođosmo sutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u sam, i noćismo u Trigiliju; i sutradan dođosmo u Milit.
  16. 16 Jer Pavle namisli da prođemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hićaše, ako bude moguće, da bude o Trojičinu dne u Jerusalimu.
  17. 17 Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.
  18. 18 I kad dođoše k njemu, reče im: Vi znate od prvog dana kad dođoh u Aziju kako s vama jednako bih
  19. 19 služeći Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi rađahu o glavi;
  20. 20 kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas naučim pred narodom i po kućama,
  21. 21 svedočeći i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.
  22. 22 I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi;
  23. 23 osim da Duh Sveti po svim gradovima svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju.
  24. 24 Ali se nizašta ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevanđelje blagodati Božje.
  25. 25 I evo sad znam da više nećete videti moje lice, vi svi po kojima prolazih propovedajući carstvo Božje.
  26. 26 Zato vam svedočim u današnji dan da sam ja čist od krvi sviju;
  27. 27 jer ne izostavih da pokažem volju Božju.
  28. 28 Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;
  29. 29 jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada;
  30. 30 i između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom.
  31. 31 Zato gledajte i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah učeći sa suzama svakog od vas.
  32. 32 I sad vas, braćo, predajem Bogu i reči blagodati Njegove, koji može nazidati i dati vam nasledstvo među svima osvećenima.
  33. 33 Srebra, ili zlata, ili ruha ni u jednog ne zaiskah.
  34. 34 Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.
  35. 35 Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju On reče: Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.
  36. 36 I ovo rekavši kleče na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.
  37. 37 A sviju stade veliki plač i zagrlivši Pavla celivahu ga,
  38. 38 žalosni najviše za reč koju reče da više neće videti lice njegovo; i otpratiše ga u lađu.

Served exactly as published. Public domain.

Read aloud

Read aloud in another edition

One voice reads for now, and it reads the World English Bible Classic. This chapter is recorded there; this edition is not.

Read this chapter in that edition

In other languages