2. Korinćanima 11 Sveto Pismo ili Biblija

2. Korinćanima 11

Sveto Pismo ili Biblija · 33 verses

Nastavak. Apostolove patnje i opasnosti prilikom osnivanja Crkava.

1 O da biste malo potrpeli moje bezumlje! No i potrpite me.
2 Jer revnujem za vas Božjom revnosti, jer vas obrekoh mužu jednom, da devojku čistu izvedem pred Hrista.
3 Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu.
4 Jer ako onaj koji dolazi drugog Isusa propoveda kog mi ne propovedasmo, ili drugog Duha primite kog ne primiste, ili drugo jevanđelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli.
5 Jer mislim da ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola.
6 Jer ako sam i prostak u reči, ali u razumu nisam. No u svemu smo poznati među vama.
7 Ili greh učinih ponižujući se da se vi povisite? Jer vam zabadava Božije jevanđelje propovedih.
8 Od drugih crkava oteh uzevši platu za služenje vama; i došavši k vama, i bivši u sirotinji, i ne dosadih nikome.
9 Jer moju sirotinju popuniše braća koja dođoše iz Makedonije, i u svemu bez dosade vama sebe držah i držaću.
10 Kao što je istina Hristova u meni tako se hvala ova neće uzeti od mene u ahajskim krajevima.
11 Zašto? Što vas ne ljubim? Bog zna. A šta činim i činiću,
12 da odsečem uzrok onima koji traže uzrok, da bi u onome čime se hvale našli se kao i mi.
13 Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi poslenici pretvaraju se u apostole Hristove.
14 I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svetla.
15 Nije dakle ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima će svršetak biti po delima njihovim.
16 Opet velim da niko ne pomisli da sam ja bezuman; ako li ne, a ono barem kao bezumnog primite me, da se i ja šta pohvalim.
17 A šta govorim ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju, u ovoj struci hvale.
18 Budući da se mnogi hvale po telu, i ja ću da se hvalim.
19 Jer ljubazno primate bezumne kad ste sami mudri.
20 Jer primate ako vas ko natera da budete sluge, ako vas ko jede, ako ko uzme, ako vas ko po obrazu bije, ako se ko veliča.
21 Na sramotu govorim, jer kao da mi oslabismo. Na šta je ko slobodan (po bezumlju govorim), i ja sam slobodan.
22 Jesu li Jevreji? I ja sam. Jesu li Izrailjci? I ja sam. Jesu li seme Avraamovo? I ja sam.
23 Jesu li sluge Hristove? (Ne govorim po mudrosti) ja sam još više. Više sam se trudio, više sam boja podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnog;
24 od Jevreja primio sam pet puta četrdeset manje jedan udarac;
25 triput sam bio šiban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se lađa sa mnom razbijala, noć i dan proveo sam u dubini morskoj.
26 Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu među lažnom braćom;
27 u trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žeđi, u mnogom pošćenju, u zimi i golotinji;
28 osim što je spolja, navaljivanje ljudi svaki dan, i briga za sve crkve.
29 Ko oslabi, i ja da ne oslabim? Ko se sablazni, i ja da se ne raspalim?
30 Ako mi se valja hvaliti, svojom ću se slabošću hvaliti.
31 Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je blagosloven vavek, zna da ne lažem.
32 U Damasku neznabožački knez cara Arete čuvaše grad Damask i htede da me uhvati;
33 i kroz prozor spustiše me u kotarici preko zida, i izbegoh iz njegovih ruku.