esc
2. Carevi 4 Sveto Pismo ili Biblija

2. Carevi 4

Sveto Pismo ili Biblija · 44 verses

CARSTVO IZRAILjEVO: Jelisije umnožava ulje udovice, obriče Sunamci sina, budi ga iz smrti, od škodljivih jela stvara zdrava i hrani mnoge malim.

  1. 1 A jedna između žena sinova proročkih povika k Jelisiju govoreći: Sluga tvoj, muž moj, umre, i ti znaš da se sluga tvoj bojao Gospoda: pa sada dođe rukodavalac da mi uzme dva sina u roblje.
  2. 2 A Jelisije joj reče: Šta ću ti? Kaži mi šta imaš u kući? A ona reče: Sluškinja tvoja nema u kući ništa do sudić ulja.
  3. 3 A on joj reče: Idi, išti u naruč praznih sudova u svih suseda svojih, nemoj malo da išteš.
  4. 4 Pa otidi, i zatvori se u kuću sa sinovima svojim, pa onda nalivaj u sve sudove, i kad se koji napuni, kaži neka uklone.
  5. 5 I ona otide od njega, i zatvori se u kuću sa sinovima svojim; oni joj dodavahu a ona nalivaše.
  6. 6 A kad se sudovi napuniše, ona reče sinu svom: Daj još jedan sud. A on joj reče: Nema više. Tada stade ulje.
  7. 7 Potom ona otide i kaza čoveku Božijem; a on joj reče: Idi, prodaj ulje, i oduži se; a šta preteče, onim se hrani sa svojim sinovima.
  8. 8 Posle toga jednom iđaše Jelisije kroz Sunam, a onde beše bogata žena, koja ga ustavi da jede hleba; i otada kad god prolažaše, navraćaše se k njoj da jede hleba.
  9. 9 I ona reče mužu svom: Gle, vidim da je svet čovek Božji ovaj što sve prolazi ovuda.
  10. 10 Da načinimo malu klet, i da mu namestimo postelju i sto i stolicu i svećnjak, pa kad dođe k nama, neka se tu skloni.
  11. 11 Potom on dođe jednom onamo, i ušavši u klet počinu onde.
  12. 12 I reče momku svom Gijeziju: Zovi Sunamku. On je dozva; i ona stade pred njim.
  13. 13 I on reče Gijeziju: Kaži joj: Eto staraš se za nas svakojako; šta hoćeš da ti učinim? Imaš li šta da govorim caru ili vojvodi? A ona reče: Ja živim sred svog naroda.
  14. 14 A on reče: Šta bih joj dakle učinio? A Gijezije reče: Eto nema sina, a muž joj je star.
  15. 15 A on reče: Zovi je. I on je dozva, i ona stade na vratima.
  16. 16 A on reče: Do godine u ovo doba grlićeš sina. A ona reče: Nemoj gospodaru moj, čoveče Božji, nemoj varati sluškinje svoje.
  17. 17 I zatrudne žena, i rodi sina druge godine u isto doba, kao što joj reče Jelisije.
  18. 18 I dete odraste. I jednom izađe k ocu svom k žeteocima;
  19. 19 i reče ocu svom: Jaoh glava, jaoh glava! A on reče momku: Nosi ga materi.
  20. 20 I on ga uze i odnese materi njegovoj, i leža na krilu njenom do podne, pa umre.
  21. 21 Tada otide ona gore, i namesti ga u postelju čoveka Božjeg, i zatvorivši ga izađe.
  22. 22 Potom viknu muža svog i reče mu: Pošlji mi jednog momka i jednu magaricu da otrčim do čoveka Božjeg i da se vratim.
  23. 23 A on reče: Zašto danas hoćeš da ideš k njemu? Niti je mladina ni subota. A ona reče: Ne brini se.
  24. 24 I ona osamarivši magaricu reče momku svom: Vodi i idi i nemoj zastajati mene radi na putu dokle ti ne kažem.
  25. 25 Tako pošavši dođe čoveku Božjem na goru karmilsku. A kad je čovek Božji ugleda gde ide k njemu, reče Gijeziju sluzi svom: Evo Sunamke.
  26. 26 Trči sad pred nju i reci joj: Jesi li zdravo? Je li zdravo muž tvoj? Je li zdravo sin tvoj? A ona reče: Zdravo smo.
  27. 27 A kad dođe k čoveku Božjem na goru, zagrli mu noge, a Gijezije pristupi da je otera; ali čovek Božji reče: Ostavi je, jer joj je duša u jadu, a Gospod sakri od mene i ne javi mi.
  28. 28 A ona reče: Jesam li iskala sina od gospodara svog? Nisam li kazala: Nemoj me varati?
  29. 29 A on reče Gijeziju: Opaši se i uzmi štap moj u ruku, pa idi; ako sretneš koga, nemoj ga pozdravljati, i ako te ko pozdravi, nemoj mu odgovarati, i metni moj štap na lice detetu.
  30. 30 A mati detinja reče: Tako da je živ Gospod i tako da je živa duša tvoja, neću te se ostaviti. Tada on usta i pođe za njom.
  31. 31 A Gijezije otide napred i metnu štap na lice detetu, ali ne bi glasa ni osećaja. Tada se vrati preda nj, i javi mu govoreći: Ne probudi se dete.
  32. 32 I Jelisije uđe u kuću, i gle, dete mrtvo leži na njegovoj postelji.
  33. 33 I ušavši zatvori se s detetom, i pomoli se Gospodu.
  34. 34 Potom stade na postelju i leže na dete metnuv usta svoja na usta detetu, i oči svoje na oči njegove, i dlanove svoje na njegove dlanove, i pruži se nad njim, te se zagreja telo detetu.
  35. 35 Potom usta, i pređe po kući jednom tamo i jednom amo, potom otide opet i pruži se nad detetom. I kihnu dete sedam puta, i otvori dete oči svoje.
  36. 36 Tada dozva Gijezija i reče mu: Zovi Sunamku. I on je dozva, te dođe k njemu. I on joj reče: Uzmi sina svog.
  37. 37 I ona ušavši pade k nogama njegovim, i pokloni mu se do zemlje, i uzevši sina svog otide.
  38. 38 Potom vrati se Jelisije u Galgal. A beše glad u onoj zemlji, i sinovi proročki seđahu pred njim; a on reče momku svom: Pristavi veliki lonac i skuvaj zelja sinovima proročkim.
  39. 39 A jedan otide u polje da nabere zelja, i nađe divlju lozu i nabra s nje divljih tikvica pun plašt, i došavši saseče ih u lonac gde beše zelje, jer ih ne poznavahu.
  40. 40 I usuše ljudima da jedu; a kad stadoše jesti onog zelja, povikaše govoreći: Smrt je u loncu, čoveče Božji! I ne mogahu jesti.
  41. 41 A on reče: Donesite brašna. I sasu brašno u lonac, i reče: Uspi ljudima neka jedu. I ne bi više nikakvog zla u loncu.
  42. 42 A dođe neko iz Val-Salise, i donese čoveku Božjem hleba od prvina, dvadeset hlebova ječmenih, i novih zrna u klasu. A on reče: Postavi narodu, neka jedu.
  43. 43 A sluga mu reče: Kako ću to postaviti pred sto ljudi? Opet reče: Postavi narodu, neka jedu; jer je tako kazao Gospod: Ješće, i preteći će.
  44. 44 A on im postavi, te jedoše; i preteče po reči Gospodnjoj.

Served exactly as published. Public domain.

Read aloud

Read aloud in another edition

One voice reads for now, and it reads the World English Bible Classic. This chapter is recorded there; this edition is not.

Read this chapter in that edition

In other languages