esc
1. Carevi 2 Sveto Pismo ili Biblija

1. Carevi 2

Sveto Pismo ili Biblija · 46 verses

Davidova poslednja volja i smrt. Solomun seda na presto, njegova strogost pri stupanju na vladu.

  1. 1 A kad dođe vreme Davidu da umre, zapovedi Solomunu, sinu svom govoreći:
  2. 2 Ja idem kud ide sve na zemlji; a ti budi hrabar i budi čovek.
  3. 3 I drži šta ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da držiš, hodeći putevima Njegovim i držeći uredbe Njegove i zapovesti Njegove i zakone Njegove i svedočanstva Njegova, kako je napisano u zakonu Mojsijevom, da bi napredovao u svemu što uzradiš i za čim se god okreneš,
  4. 4 da bi Gospod ispunio reč svoju koju mi je rekao govoreći: Ako uspaze sinovi tvoji na put svoj hodeći preda mnom verno, svim srcem svojim i svom dušom svojom, tada ti neće nestati čoveka na prestolu Izrailjevom.
  5. 5 A ti znaš šta mi je učinio Joav, sin Serujin, šta je učinio dvema vojvodama Izrailjevim, Aveniru sinu Nirovom i Amasi sinu Jeterovom, koje ubi prolivši u miru krv kao u ratu, i okalja krvlju kao u ratu pojas svoj oko sebe, i obuću svoju na nogu.
  6. 6 Učini dakle po mudrosti svojoj, i nemoj dati da se seda glava njegova spusti s mirom u grob.
  7. 7 Sinovima pak Varzelaja od Galada učini milost, i neka bude među onima koji jedu za tvojim stolom, jer su tako došli k meni kad sam bežao od Avesaloma, brata tvog.
  8. 8 I eto, kod tebe je Simej, sin Girin od Venijamina iz Vaurima, koji me je ljuto ružio kad iđah u Mahanajim; ali mi dođe na susret na Jordan, i zakleh mu se Gospodom rekavši: Neću te ubiti mačem.
  9. 9 Ali mu ti nemoj oprostiti, jer si mudar čovek i znaćeš šta ćeš mu učiniti, da opraviš sedu glavu njegovu s krvlju u grob.
  10. 10 Tako počinu David kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davidovom.
  11. 11 A carova David nad Izrailjem četrdeset godina: u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.
  12. 12 I Solomun sede na presto Davida oca svog, i carstvo se njegovo utvrdi jako.
  13. 13 Tada dođe Adonija, sin Agitin, k Vitsaveji materi Solomunovoj; a ona reče: Jesi li dobro došao? A on reče: Dobro.
  14. 14 Potom reče: Imam nešto da ti kažem. A ona reče: Govori.
  15. 15 Tada reče: Ti znaš da je moje bilo carstvo, i da je u mene bio upro oči sav Izrailj da ja budem car; ali se carstvo prenese i dopade bratu mom, jer mu ga Gospod dade.
  16. 16 Zato te sad molim za jedno; nemoj me odbiti. A ona mu reče: Govori.
  17. 17 A on reče: Govori caru Solomunu, jer ti on neće odbiti, neka mi da za ženu Avisagu Sunamku.
  18. 18 A Vitsaveja reče: Dobro, ja ću govoriti caru za te.
  19. 19 I dođe Vitsaveja k caru Solomunu da mu govori za Adoniju; a car usta i srete je i poklonivši joj se sede na svoj presto, i zapovedi te namestiše stolicu materi njegovoj, i ona sede njemu s desne strane.
  20. 20 Tada ona reče: Iskala bih od tebe jednu malu stvar, nemoj me odbiti. A car joj reče: Išti, majko, neću te odbiti.
  21. 21 Ona reče: Podaj Avisagu Sunamku Adoniji, bratu svom za ženu.
  22. 22 A car Solomun odgovori materi svojoj i reče: Zašto išteš Avisagu Sunamku za Adoniju? Išti i carstvo za nj, jer je on brat moj stariji i ima uza se Avijatara sveštenika i Joava sina Serujinog.
  23. 23 I zakle se car Solomun Gospodom govoreći: Tako da mi učini Bog i tako da doda, sebi na smrt kaza to Adonija danas.
  24. 24 I zato, tako da je živ Gospod, koji me je utvrdio i posadio me na prestolu Davida oca mog, i koji mi je načinio kuću kao što je rekao, danas će poginuti Adonija.
  25. 25 I posla car Solomun Venaju, sina Jodajevog, koji uloži na nj, te pogibe.
  26. 26 A Avijataru svešteniku reče car: Idi u Anatot na njivu svoju, jer si zaslužio smrt, ali te neću danas pogubiti, jer si nosio kovčeg Gospodnji pred Davidom ocem mojim i podnosio si sve nevolje koje je podnosio otac moj.
  27. 27 Tako Solomun svrže Avijatara da ne bude sveštenik Gospodnji, da ispuni reč Gospodnju što reče u Silomu za dom Ilijev.
  28. 28 I ovaj glas dođe do Joava; a Joav beše pristao za Adonijom, premda za Avesalomom ne beše pristao; i uteče Joav u šator Gospodnji i uhvati se za rogove oltaru.
  29. 29 I javiše caru Solomunu: Joav uteče u šator Gospodnji, i eno ga kod oltara. A Solomun posla Venaju sina Jodajevog govoreći: Idi, uloži na nj.
  30. 30 I ušavši Venaja u šator Gospodnji reče mu: Car je kazao: Iziđi. A on reče: Neću; nego ovde hoću da umrem. A Venaja javi caru govoreći: Tako reče Joav i tako mi odgovori.
  31. 31 A car mu reče: Učini kako je rekao, uloži na nj, i pogrebi ga, i skini s mene i s doma oca mog krv pravu koju je prolio Joav.
  32. 32 I neka Gospod obrati krv njegovu na njegovu glavu, što uloži na dva čoveka pravednija i bolja od sebe, i ubi ih mačem bez znanja oca mog Davida: Avenira sina Nirovog vojvodu Izrailjevog i Amasu sina Jeterovog vojvodu Judinog;
  33. 33 neka se dakle krv njihova vrati na glavu Joavovu i na glavu semena njegovog doveka; a Davidu i semenu njegovom i domu njegovom i prestolu njegovom neka bude mir doveka od Gospoda.
  34. 34 I otide Venaja, sin Jodajev, i uloži na nj i pogubi ga, i bi pogreben kod kuće svoje u pustinji.
  35. 35 Tada postavi car Venaju, sina Jodajevog, na njegovo mesto nad vojskom, a Sadoka sveštenika postavi car na mesto Avijatarovo.
  36. 36 Potom posla car i dozva Simeja, i reče mu: Sagradi sebi kuću u Jerusalimu, pa tu sedi, i ne izlazi odatle nikuda.
  37. 37 Jer u koji dan iziđeš i pređeš preko potoka Kedrona, znaj zacelo da ćeš poginuti, i krv će tvoja pasti na tvoju glavu.
  38. 38 A Simej reče caru: Dobra je ta reč; kako je rekao gospodar moj car, tako će učiniti sluga tvoj. I sede Simej u Jerusalimu dugo vremena.
  39. 39 Ali se dogodi posle tri godine, te utekoše dve sluge Simejeve k Ahisu, sinu Mašinom caru gatskom. I bi javljeno Simeju: Eno ti slugu u Gatu.
  40. 40 Tada usta Simej, i osamari svog magarca, i otide u Gat k Ahisu da traži sluge svoje. I vrati se Simej, i dovede natrag sluge svoje iz Gata.
  41. 41 I javiše Solomunu da je Simej bio otišao iz Jerusalima u Gat, i da se vratio.
  42. 42 Tada car poslavši dozva Simeja, i reče mu: Nisam li te zakleo Gospodom i nisam li ti tvrdo rekao: U koji dan iziđeš kuda mu drago, znaj zacelo da ćeš poginuti? I ti mi reče: Dobra je ta reč koju čuh.
  43. 43 Zašto, dakle, nisi držao zakletvu Gospodnju i zapovest koju sam ti zapovedio?
  44. 44 Potom reče car Simeju: Ti znaš sve zlo za koje zna srce tvoje, šta si učinio Davidu ocu mom; Gospod vraća tvoje zlo na tvoju glavu.
  45. 45 A car će Solomun biti blagosloven i presto Davidov utvrđen pred Gospodom do veka.
  46. 46 I zapovedi car Venaji sinu Jodajevom, te iziđe i uloži na nj, te pogibe. I carstvo se utvrdi u ruci Solomunovoj.

Served exactly as published. Public domain.

Read aloud

Read aloud in another edition

One voice reads for now, and it reads the World English Bible Classic. This chapter is recorded there; this edition is not.

Read this chapter in that edition

In other languages